Древни Ипатијевски летопис из 1147. године бележи састанак суздаљског кнеза Јурија Долгоруког и новогородског кнеза Свјатослава Ољговича на пограничном пункту руских степа. На том месту, где река Москва вијуга око брега са којег се пружа поглед у бесконачне руске степе, кнез Јуриј Долгоруки поставља камен темељац новој руској престоници, Москви.

Те године, 1147, у Западној Европи, вођени француским краљем Лујем VII и немачким краљем Конрадом III, више од 500.000 крсташа креће у поход на Свету земљу, а после седамнаест дана хришћанске опсаде Лисабона, муслиманске снаге напуштају Португал. На југу Европе, Византија доминира Балканом и отпочиње једанаестогодишњи рат против Сицилије.

После осам векова, Москва је данас слава и понос Русије, и симбол националног уједињења. Географски, она је центар највеће земље на свету која се протеже кроз једанаест часовних зона. Демографски, то је дом за дванаест милиона људи. Културолошки, Москва је у срцу руске културе. Политички, она је престоница која уједињује Русе и све народе насељене од Тихог океана на истоку, преко вечитих тундри и ледника Сибира, до европских степа на западу земље. Економски, она је глобални епицентар и најскупљи град на свету. У суштини Москва је град богатства, културе, јединствене традиције и турбулентне историје. Руска престоница ове године слави 861. рођендан.

Шетња Москвом је пут у прошлост и инспирација за љубитеље историје и уметности. На сваком кораку су споменици, цркве, зграде од историјског значаја, као и многобројне спомен-плоче позициониране на фасадама централног дела града. Само познаваоци ћирилице имају привилегију да читају и разумеју ове знакове историје. У самом срцу Москве је Кремљ. Смештено на брду изнад реке Москве, ово импозантно утврђење са двадесет кула опасано је дебелим пространим зидинама. Кремљ чува комплекс православних цркава, раскошних палата, патријаршијски двор, и низ музеја и споменика. Црвена боја цигле даје му уникатни и препознатљив шарм. Кремљ је вековима био резиденција руских владара и вечно пребивалиште за патријархе и утицајне личности руске историје. У једној од цркава и данас се чува трон Ивана Грозног, а у Палати оружја је и најбогатији музеј у Русији. Поред дијаманта од 180 карата ту је и раскошна колекција тронова с дијамантима, колекција златних Фабержеових јаја, уметничке слике и предмети из црквене прошлости Русије.

У времену комунизма, Централна палата је служила за седнице Високог Дома Совјета, највишег законодавног тела Совјетског Савеза. Данас, ова палата служи за пријем само еминентних гостију и државника. У црквама и на спољашњим фасадама фреске су нетакнуте и складно осликане. Сама величина грађевина, средњовековна архитектура, сјај купола и панорамски поглед који се пружа на град и реку Москву импресивно делују на све посетиоце. Русија је земља са богатом културном историјом, а Москва је управо град где су живели и стварали највећи умови те земље, Толстој, Пушкин, Достојевски, Чехов и Горки. Шетња градским трговима, парковима и улицама открива елеганцију, инспирацију, уметнички занос и покретачку снагу коју су ови таленти црпели креирајући своја ремек-дела. У њихову част подигнути су многобројни споменици, фонтане, и музеји. Величанствена зграда Бољшог театра, поред самих зидина Кремља, јесте место у којем се изводе најреномираније опере и балети већ више од 220 сезона. Театар је симбол уметничког достигнућа Московљана, а и целе Русије.

Црвени трг је одувек представљао трговинско језгро града. Реч “црвени” потиче од придева красный (краснyј) који у руском језику има два значења. Прво, главно значење је ’црвени’, а друго, ’леп’, ’красан’, оно које познаје и српски језик, архаично је, и Руси су њиме некад описивали фасцинантност цркве Светог Василија, такође смештене на истоименом тргу. С временом, та реч је у називу трга сачувала само ово прво значење, “црвени”, па отуда и данашњи назив трга. У суштини то је отворен простор окружен зидинама Кремља на једној страни и трговинским кућама на другој, са благом падином ка реци Москви. Трг је и даље градски епицентар и сведок догађаја који су мењали курс историје. Са тог места је совјетска армија марширала на Хитлерове трупе 1941. године у одбрану престонице. Ту је горела Москва у пламену пред најездом Наполеонове армије, а совјетски лидери поздрављали Црвену армију на мајским парадама. Централну позицију трга има величанствена црква Светог Василија, подигнута у част руске победе над Монголима и као знак ослобођења Казана. Легенда каже да је Иван Грозни ослепео градитеље ове величанствене грађевине како би тајна градитељства заувек била сачувана. Ово ремек-дело је симбол Русије. На Црвеном тргу, припојен уз зидине Кремља је и Лењинов маузолеј. А у зидинама Кремља, одмах иза маузолеја, сахрањена су тела бивших комунистичких лидера, укључујући и у свести Руса контроверзног вођу Јосифа Стаљина. Међутим Црвени трг нема само политички значај. То је вековима било место за окупљање трговаца и уметника. Отуда, ту је 1890. године сазидан велелепни трговачки центар Гум. А 1993. године преко 100.000 људи ту је слушало концерт Мстислава Ростроповича и Националног руског симфонијског оркестра који су изводили дела Прокофјева и Чајковског уз паљбу топова и звуке звона са кремаљских цркава. Црвени трг живи 24 сата.

Недалеко од Црвеног трга је Третјаковска галерија, можда један од најлепших светских музеја и једна од најлепших уметничких галерија. Крајем XIX века, руски трговац, колекционар и патриота, Павел Третјаков, поклонио је галерију са неколико десетина хиљада уметничких дела Русији. Богата ризница величанствених слика, скулптура и фресака можда је и најбоља збирка руских авангардних уметника из времена XVIII, XIX, као и XX века. Поред осталих да споменемо колекцију дела Кипренског, Брулова, Васиљева, Рјепина и других којима се поноси. У 60 соба које покривају површину од скоро хиљаду квадратних метара, представљен је развој руске културе од XI до XX века кроз 47.000 уметничких дела. Третјаковска галерија поседује и јединствену збирку руских икона и византијских мозаика, и представља суштинско уметничко благо Русије.





Старије генерације на Западу и даље се сећају Москве као центра Коминтерне и бастиона комунизма. Предрасуде су утицале да, чак и данас, петнаест година од пада Совјетског Савеза, постоји осећај опреза и зебње при уласку у Русију. Можда је то због чињенице да су совјетски симболи видљиви на фасадама зграда, а статуе комунистичких лидера још стоје на централним градским трговима. Чак и звезде петокраке, од по четири метара у пречнику, красе куле Кремља на Црвеном тргу у самом срцу Москве. Ипак, довољна је само кратка вожња по граду да се увиди да су Русија и њен главни град направили џиновске кораке одвајајући се од совјетске прошлости и да су већ дубоко у новој комерцијалној ери. Привредни раст од десет одсто годишње учинио је Москву атрактивном за инвестиције и направио од града прави светски мегалополис, где компаније остварују висок профит, а регионални бруто производ рапидно расте. Увишестручена куповна моћ Московљана створила је нови квалитет живота грађана који се огледа у реконструкцији и модернизацији града и позитивној атмосфери на улицама.

Турбулентна историја утицала је да је данашња Москва град контраста. Са великом иронијом, огромна статуа Маркса гледа на раскошни Бољшој театар испред ултралуксузног хотела Метропол у којем данас одседа капиталистички џет-сет. Недалеко од хотела џиновска статуа другог оца комунизма, Фридриха Енгелса са критичким погледом, усмерена је на најраскошнији православни храм у Русији, обновљену цркву Христа Спаса. На Црвеном тргу сваког дана у јутарњим сатима са гласног озвучења ори се православна литургија црквеног хора који ремети тишину оближњег вечног пребивалишта творца бољшевизма Владимира Иљича Лењина. Парадоксално, на супротној страни од цркве, туристи са капиталистичког Запада, у колонама и у апсолутном реду и миру, чекају на улаз у маузолеј главног бољшевичког идеолога Лењина. Улични продавци тврде да су међу западним туристима најпопуларнији сувенири и реквизити бивше совјетске армије са петокраком звездом, од које су се управо плашили током хладног рата.




На другој страни, комунистичка прошлост земље млађим је Русима наизглед далека и незанимљива тема. У њиховим причама доминира италијанска мода, спортски аутомобили, луксузни ресторани и догађаји са путовања по Европи. У суштини, са високом стопом раста и повољним ценама енергената на светском тржишту, Русија и њена престоница су направиле значајан помак. Обични Руси тврде да комунизам припада њиховој прошлости од које се не може побећи. Бољшевичке заставе се и даље понекад завијоре уз звуке совјетских песама око Кремља. Али те мале групе људи у позним годинама живота, у мајицама са ликом Лењина и Стаљина, и окићени совјетским медаљама, представљају више занимљиву фотографску сцену многобројним туристима и радозналим пролазницима, него икакву политичку снагу. После пада Совјетског Савеза неки споменици комунизма су заувек уклоњени са централних тргова. Такву судбину је доживео споменик првог шефа НКВД-а (Народнy Комисариат Внутреникх Дел) Феликса Ђержинског, одговорног за политичку репресију у Русији после Октобарске револуције. Његов споменик је деценијама заузимао централну позицију трга Лубјанка, преко пута главних канцеларија КГБ-а. Данас је уместо споменика постављена спомен-плоча у славу десетина хиљада Московљана који су као жртве терора НКВД-а у првим годинама совјетске власти погубљени у предграђима Москве.

На прослави 860 година постојања, бивши председник Русије Владимир Путин рекао је да је Москва понос свих Руса, без обзира на место рођења и одрастања. Москва је живи организам и град који се незаустављиво развија. Док Русија постаје све значајнији и све утицајнији глобални играч, овај град такође постаје и глобални епицентар. За све посетиоце, Москва је импресивна и незаборавна прича.